Protivpožarni piketi: oprema, zakonodavstvo i ključne norme

Sprečavanje i gašenje požara predstavljaju osnovne aspekte upravljanja bezbednošću na radnom mestu i u javnim prostorima. Jedan požarni punkt igra važnu ulogu u obezbeđivanju da se požar može brzo staviti pod kontrolu, pre nego što se proširi i izazove značajnu štetu. U ovom članku detaljno ćemo objasniti šta je požarni punkt, koja je minimalna oprema koju mora da ima u skladu sa važećom regulativom, gde treba da bude postavljen i kako se efikasno organizuje radi zaštite života i imovine.

Šta je požarni punkt?

Požarni punkt je fiksno ili mobilno mesto opremljeno odgovarajućim materijalima i opremom za gašenje požara. Može biti postavljen u različitim vrstama objekata ili ograđenih prostora, od industrijskih postrojenja do javnih objekata i stambenih zgrada. Njegova glavna uloga je da obezbedi brzu intervenciju u slučaju požara, do dolaska vatrogasaca ili drugih specijalizovanih službi. U industrijskom okruženju požarni punkt je često prva linija odbrane u gašenju ili lokalizaciji požara.

Šta treba da sadrži požarni punkt?

Sadržaj jednog požarnog punkta razlikuje se u zavisnosti od vrste objekta i specifičnih rizika. Ipak, postoji niz obaveznih elemenata koji moraju biti uključeni u svaki požarni punkt da bi intervencija bila efikasna. Osnovna oprema je definisana propisima i mora da bude usklađena sa nacionalnim i međunarodnim standardima zaštite od požara.

Osnovna oprema za potpuno opremljen požarni punkt:

1. Prenosivi vatrogasni aparati: Predstavljaju osnovni element svakog požarnog punkta. Aparati moraju biti odgovarajućeg tipa za klase požara (A, B, C, D, F). Na primer, aparat sa penom je efikasan za gašenje požara izazvanih zapaljivim tečnostima (klasa B), dok se aparati sa prahom mogu koristiti za gašenje električnih požara ili požara gasova (klasa C).

2. Vatrogasna creva: Moraju biti postavljena tako da omoguće brzo i efikasno dovođenje vode do površine zahvaćene požarom. Creva su najčešće spojena na izvore vode pod pritiskom i moraju biti lako dostupna.

3. Kante sa peskom i lopate: Koriste se kod manjih požara, naročito za gašenje požara čvrstih materijala, kao što su drvo, papir ili tekstil (požari klase A). Pesak može brzo da uguši požar tako što eliminiše pristup kiseonika žarištu.

4. Interventni alat: Uključuje sekire, čekiće, poluge, klešta i druge alate koji se mogu koristiti za razbijanje vrata ili otvaranje prolaza ka prostorima zahvaćenim požarom.

5. Signalna lampa: Potrebna je da jasno označi mesto intervencije i da usmeri spasilačke ekipe u uslovima smanjene vidljivosti.

6. Komplet prve pomoći: Požarni punkt mora biti opremljen kompletom prve pomoći koji sadrži zavoje, sredstva za dezinfekciju, povoje i drugi materijal neophodan za pružanje prve pomoći povređenim ili osobama pogođenim požarom.

7. Protivpožarno ćebe: Protivpožarno ćebe može se koristiti za pokrivanje manjih žarišta požara, čime se požar gasi uklanjanjem pristupa kiseonika.

8. Mobilni požarni punktovi: Kada to zahteva raspored ili veličina prostora, mogu se koristiti mobilni požarni punktovi, opremljeni celokupnom napred navedenom opremom, koji se lako mogu transportovati do zona sa povećanim rizikom od požara ili otežanim pristupom.

Požarni punkt – zakonodavni okvir

Propisi u Rumuniji uređuju zahteve u pogledu postavljanja i opremanja požarnih punktova, radi zaštite zaposlenih u objektu, kao i posetilaca. U skladu sa Zakonom 307 od 12. jula 2006. o zaštiti od požara, obaveza opremanja prostora požarnim punktovima je na vlasnicima ili upravljačima objekata.

Konkretnije, u Odeljku 6 – „Obaveze upravljača, rukovodioca ustanove, korisnika i zaposlenog“, član 19 Zakona 307/2006 propisuje obaveze u vezi sa opremanjem i merama zaštite od požara koje moraju da poštuju vlasnici ili upravljači građevina i drugih vrsta objekata.

Član 19 – Obaveze vlasnika i upravljača:

„Upravnik ili rukovodilac ustanove, shodno slučaju, ima sledeće glavne obaveze:

1. a) da pisanim putem utvrdi odgovornosti i način organizovanja zaštite od požara u svojoj jedinici, da ih ažurira kad god dođe do izmena i da o tome obavesti zaposlene, korisnike i sva zainteresovana lica;
2. l) da obezbedi korišćenje, proveru, održavanje i popravku sredstava zaštite od požara putem ovlašćenog osoblja, u skladu sa uputstvima projektanta;
3. q) da koristi u svojoj jedinici isključivo tehnička sredstva zaštite od požara, sertifikovana u skladu sa zakonom.”

Ove odredbe dopunjene su i drugim normativnim aktima, kao što je Normativ o bezbednosti od požara za građevine, oznaka P 118/1-2025, usvojen naredbom ministra za razvoj, javne radove i administraciju br. 267/2025, koji uređuje bezbednost od požara kod objekata:

1. „4.3.11. Otvoreni prostori se opremaju sredstvima za prvu intervenciju, obezbeđujući jedan spoljašnji požarni punkt na najviše 1000 m² i po jedan prenosivi vatrogasni aparat od najmanje 6 kg na svakih 250 m².”
2. „4.3.26. Kampovi se opremaju sredstvima za prvu intervenciju, obezbeđujući najmanje jedan spoljašnji požarni punkt za svaku kampersku platformu.”
3. „4.3.38. Planinski objekti opremaju se sredstvima za prvu intervenciju (prenosivi i transportabilni vatrogasni aparati i požarni punktovi), u skladu sa specifičnim uslovima.”

U skladu sa propisima, požarni punkt mora da ispunjava sledeće uslove:

• Strateško postavljanje: Požarni punkt mora biti postavljen na vidljivim i lako dostupnim mestima, na razumnom rastojanju od zona sa visokim rizikom od požara.
• Jasna signalizacija: Požarni punktovi moraju biti jasno obeleženi i lako uočljivi radi brze intervencije.
• Redovno održavanje: Oprema u požarnom punktu mora se povremeno proveravati kako bi se obezbedilo njeno ispravno funkcionisanje. To obuhvata proveru vatrogasnih aparata, vatrogasnih creva i stanja interventnog alata.
• Obučeno osoblje: Pored odgovarajuće opreme, od suštinske je važnosti da namenski određeno osoblje bude obučeno za pravilnu upotrebu ove opreme.

Potpuno opremljen požarni punkt: važnost pravilne opreme

Jedan potpuno opremljen požarni punkt ključan je za zaštitu ljudi i imovine u slučaju požara. Da bi intervencija bila efikasna, nije dovoljno samo da oprema bude prisutna – ona mora biti i ispravna i spremna za upotrebu. Neispravna oprema ili nedovoljna obuka mogu dovesti do kritičnih kašnjenja u gašenju požara.

Osim toga, potpuno opremljen požarni punkt ne ograničava se samo na „klasičnu“ opremu. U zavisnosti od delatnosti koja se obavlja u konkretnom objektu, za posebne slučajeve sa visokim rizikom od požara mogu biti neophodna dodatna sredstva, kao što su vatrootporna zaštitna odela ili maske za zaštitu od dima.

Minimalna oprema požarnog punkta

Zahtevi za minimalnu opremu jednog požarnog punkta zavise od vrste objekta i identifikovanih rizika. Smatramo da minimalna oprema može da obuhvati:

• jednu protivpožarnu kantu;
• jednu lopatu za gašenje požara;
• jedan kombinovani čekič–kramp (sekira–kramp);
• jednu kuku za gašenje požara;
• jednu ručnu protivpožarnu ašovicu sa drškom.

Normativ za opremanje požarnog punkta

Prema normativu P 118/1-2025, oprema jednog požarnog punkta mora da bude definisana u skladu sa identifikovanim rizicima i veličinom prostora. Ovaj normativ propisuje vrstu i količinu opreme neophodne za efikasno pokrivanje površine ili prostora sa povećanim rizikom od požara. Na primer, u industrijskoj hali požarni punkt mora biti opremljen specijalizovanom opremom, kao što su vatrogasni aparati sa prahom za električne rizike ili aparati sa CO₂ za osetljive instalacije.

Zaključak

Jedan potpuno opremljen požarni punkt predstavlja osnovni element svakog sistema zaštite od požara. U zavisnosti od nacionalnih propisa i sektorskih normi, oprema požarnog punkta može da varira, ali cilj ostaje isti: brza intervencija radi ograničavanja štete i zaštite života. Poštovanje propisa o opremanju i postavljanju požarnih punktova od ključnog je značaja za opštu bezbednost, a obezbeđivanje adekvatno opremljenog požarnog punkta može biti presudno u vanrednoj situaciji.